Stara garda

U poslednjih nešto više od šest godina, od kada sam profesionalno vezan za nevladin sektor, imao sam često priliku da posmatram kako se zamjenama teza pokušava skrenuti pažnja javnosti sa suštine stvari.

Bez obzira šta je bilo u pitanju, nepostojanje političke volje, zloupotreba nadležnosti, selektivna primjena zakona, zastarjelost ili neusklađenost planova, ili nešto drugo, uočio sam ne samo da postoji šablon po kom se pokušava izmanipulisati najšira javnost, već i određeni broj pojedinaca preko kojih se to i pokušava uraditi.

Oni su obično zamaskirani nekim zvanjem, akademskim ili estradnim, nebitno je potpuno, i svoj lični kredibilitet u određenim krugovima, koriste da bi ili smanjili razmjere štete nanesene društvu ili diskreditovali one koji su razotkrili određene nepravilnosti.

Pošto je Crna Gora po broju stanovnika mala država, logično je pretpostaviti  da je i broj  profesionalnih manipulatora organičen, te da je usled višegodišnjeg kontinuiranog rabljenja u različitim oblastima, njihova upotrebna vrijednost, a vjerujem i tržišna cijena,  značajno opala.

I mada se sa sigurnošću ne može govoriti da je došlo vrijeme za smjenu generacija, među ovom za opstanak vlasti veoma bitnom ,,profesijom“, ipak je očigledno da ,,stara garda“ više ne može ispuniti očekivanja, ili bar ne na potrebnom nivou.

Neki bi rekli ,,pojelo ih vrijeme“, ali ja sam pristalica drugačijeg tumačenja i viđenja stvari i smatram da su doživjeli upravo sudbinu istrošene krpe za brisanje prljavštine, što je na kraju krajeva prirodni put.

,,Samo nek je po redu“, rekli bi drugi. Za tu utješnu konstataciju dalja ekspertiza nije potrebna.

Mada siguran sam da ima i onih kojima bi u redu bilo i da nije po redu. Njima tuđa muka nije ništa drugo do prilika da profitiraju.

Ma samo nek nam je Depardje zdravo, i nek dugo promoviše (fis)kulturu.