Ne mogu se čudom načuditi šta se radi u oblasti lovstva i ribolova. Znači kada bih želio u jednoj riječi da predstavim ko i kako raspravlja o nečemu što je u suštini veoma jednostavno gdje institucije sistema žele da zaštite javni interes, upotrijebio bih – SPRDNJA.
Oni koji znaju način na koji profesionalno funkcionišem, potvrdiće da sam veoma pažljiv u izražavanju, pa me neke kolege čak i kritikuju zbog umjerenosti u konverzaciji, ali kada vidite oko kakvih stvari se vodi polemika i kako se izvrće suština, vjerujem da bi ubjedljiva većina reagovala na isti način.
Izraz ,,mala bara, a mnogo krokodila“ je takođe više nego primjeren, jer više interesnih grupa iz istog motiva a to je finansijska korist, pokušava ,,navesti vodu na svoju vodenicu“ i to na način koji intelektulano ponižava one koje pokušavaju uvući u simulaciju javnog dijaloga.
Davati na upravljanje lovnu faunu i riblji fond a pritom nemati tačan i pouzdan broj jedinki, što je valjda osnovni preduslov za kontrolu odnosno praćenje stanja, jednostavno svuda u normalnom svijetu ne bi bilo moguće.
Upravo zato ono što me naročito začudilo jeste zašto oni koji konkurišu za gazdovanje prihvataju takvu ,,omču oko vrata“, jer ako se ispostavi da je broj jedinki neke vrste recimo mnogo veći na papiru nego u šumi ulazi se u veliki problem. Doduše ovo samo hipotetički predstavljam jer je više nego jasno da tu nema rizika za ekipe koje zaista vedre i oblače lovstvom i ribolom, a ako hoćete i krivolovom.
Nikako ne bih želio da zaboravim i one koji nametanjem nekih posebnih metodologija, žele takođe profitirati i sebi napraviti prostor za ,,autorski“ angažman jer zapravo brojati 1,2,3 i tako dalje, nije jednostavno kao što se čini nama laicima.
Možda je najbolje da se divlja fauna i ribe same izbroje!?
Pisanje niz vjetar 