Više od igre

Pre­kid utak­mi­ce iz­me­đu re­pre­zen­ta­ci­ja Cr­ne Go­re i Ru­si­je mo­rao bi bi­ti ozbi­ljan po­vod da se dru­štvo u cje­li­ni do­bro za­mi­sli i za­pi­ta ku­da ide­mo.

Jed­no od naj­sta­ri­jih fi­lo­sof­skih pi­ta­nja, pi­ta­nje uzro­ka i po­sle­di­ca, ne­ka­ko mi se či­ni naj­pri­klad­ni­jim ana­li­tič­kim mo­de­lom za ta­kav, po me­ni ve­o­ma kom­plek­san po­du­hvat.

Ako re­al­no sa­gle­da­mo sve što je pret­ho­di­lo in­ci­den­tu na fud­bal­skoj utak­mi­ci, ko­ja je bi­la mo­žda i naj­ma­nje sa­mo to, shva­ti­će­mo da je ba­klja ko­ja je po­go­di­la gol­ma­na ru­ske re­pre­zen­ta­ci­je za­pra­vo bi­la ,,sa­te­lit­ski” na­vo­đe­na i da je mla­dić ko­ji je ba­cio u te­ren naj­ma­nje od­go­vo­ran za ono što je ka­sni­je usli­je­di­lo, iako ga to ne am­ne­sti­ra od od­go­vor­no­sti za uči­nje­no.

Ci­je­li am­bi­jent i at­mos­fe­ra, na­ro­či­to na dru­štve­nim mre­ža­ma, ali i u me­di­ji­ma, u ko­joj se pri­pre­mao, ka­ko su ga na­ja­vlji­va­li, isto­rij­ski meč za Cr­nu Go­ru, tre­ba­lo je da bu­de alarm pri­je svih za Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va i Upra­vu po­li­ci­je, jer su na­ja­vlji­va­ni ma­sov­ni do­la­sci hor­di pro­srp­skih hu­li­ga­na iz ze­ma­lja re­gi­o­na, ko­je će do­če­ka­ti do­ma­ći iz­daj­ni­ci, oni isti ko­ji su 2006. na re­fe­ren­du­mu gla­sa­li pro­tiv ne­za­vi­sno­sti i su­ve­re­no­sti. I ko­ji su i sa­da pro­tiv ula­ska Cr­ne Go­re u NA­TO voj­ni pakt.

Ka­da uz to do­da­mo i na­vi­ja­če Ru­si­je ko­ji su tra­di­ci­o­nal­no eti­ke­ti­ra­ni kao pi­ja­ni i in­ci­dent­ni, bi­lo je za oče­ki­va­ti da se će sta­di­on bi­ti pod po­ja­ča­nim nad­zo­rom i da će po­li­ci­ja i obez­bje­đe­nje re­a­go­va­ti na sva­ku, pa i naj­ma­nju pro­vo­ka­ci­ju.

Na­rav­no, i na­vi­ja­či re­pre­zen­ta­ci­je Cr­ne Go­re ima­li su do­dat­ni pri­ti­sak. Tre­ba­lo je na dje­lu po­ka­za­ti ko­li­ko se i ka­ko vo­li svo­ja do­mo­vi­na. Pa i re­žim, ako ho­će­te. Je­dan je­di­ni. Vječ­ni…

Mo­ra­li su se po­ka­za­ti zu­bi oni­ma ko­ji mi­sle da je Cr­na Go­ra ze­mlja svih nje­nih gra­đa­na, bez ob­zi­ra na na­ci­o­nal­ni i vjer­ski osje­ćaj. Oni­ma ko­ji ne na­vi­ja­ju za ovu i ova­kvu Cr­nu Go­ru. Cr­nu Go­ru li­de­ra u re­gi­o­nu. Ko­ji ne po­štu­ju nje­ne sim­bo­le i ne pje­va­ju sve sti­ho­ve him­ne. Oni­ma ko­ji joj ne mi­sle do­bro.

Jer, ko pje­va zlo ne mi­sli. Mo­žda zlo ra­di, ali ne mi­sli. Ma­kar ne o po­sle­di­ca­ma. Kao, re­ci­mo, oni ko­ji se­be pred­sta­vlja­ju kao na­vi­ja­če.

Na­vi­jač sam ne­kad bio i sam, evrop­skog i svjet­skog pr­va­ka, a jed­no vri­je­me i dvo­stru­kog šam­pi­o­na Cr­ne Go­re. Sje­ćam se tog vre­me­na s kra­ja 80-ih i po­čet­ka 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, ra­znih si­tu­a­ci­ja, ga­đa­nja pred­me­ti­ma, go­sto­va­nja, iska­ka­nja iz vo­za, tu­ča, pri­vo­đe­nja… Uku­sa i mi­ri­sa osu­še­ne kr­vi. I ote­tog ša­la. Ne­kih dru­go­va ko­ji vi­še ni­je­su me­đu ži­vi­ma. I raz­o­ča­re­nja …

Ka­da sam shva­tio da se za­pra­vo na­vi­jač­kim gru­pa­ma naj­lak­še ma­ni­pu­li­še i da se pod kon­tro­lom bez­bje­d­no­snih slu­žbi ko­ri­ste za oba­vlja­nje kri­mi­na­lih rad­nji, da bi na kra­ju bi­li žr­tvo­va­ni i eti­ke­ti­ra­ni kao de­žur­ni i glav­ni kriv­ci, pre­stao sam i da idem na sta­di­on.

Ipak ne mo­gu a da ne po­ku­šam za­šti­ti­ti one ko­ji na sta­di­on idu da bi po­ka­za­li šta se mo­že ura­di­ti s gr­lom, ru­ka­ma i ša­lom. Oni ni­je­su kri­vi za to što je ba­klja po­go­di­la ru­skog gol­ma­na, ni­ti što je utak­mi­ca pre­ki­nu­ta. Ni­je­su kri­vi ni što se re­žim ne že­li ob­ra­ču­na­ti sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom. Ni­ti što još ne­ma po­ziv­ni­ce za NA­TO…A Đek­na još ni­je umr­la. Kad će ne zna­mo.

Glav­ne kriv­ce za pre­kid utak­mi­ce la­ko je iden­ti­fi­ko­va­ti. Oni sje­de u Vla­di. I Skup­šti­ni. Mo­žda su ne­ki bi­li i na sta­di­o­nu?
Sma­tram da je re­sor­ni mi­ni­star Ko­nje­vić je­dan od njih. Bi­lo bi mo­ral­no da sam pod­ne­se ostav­ku. Na­ro­či­to sa­da ka­da je ja­sno da kon­tr­o­ve­r­zni sve­šte­nik, sa ko­jim se ob­ra­ču­na­va po­sled­njih mje­se­ci, ni­je iz Re­pu­bli­ke Srp­ske na­vo­dio ba­klju ko­ja je po­vri­je­di­la ru­skog gol­ma­na.

La­ko je iden­ti­fi­ko­va­ti i po­ma­ga­če, ko­ji su ta­ko­đe do­pri­ni­je­li sve­mu što se de­ša­va u na­šem dru­štvu. Tre­ba sa­mo po­gle­da­ti šta se po­sled­njih da­na pi­še u me­di­ji­ma. Da i me­di­ji ima­ju i te­ ka­ko ve­li­ku od­go­vor­nost. Pa gdje sad ne­sta­do­še te hor­de pro­ru­sko-srp­skih na­vi­ja­ča ko­je su, po si­gur­nim iz­vo­ri­ma, kre­nu­le na Cr­nu Go­ru? Gdje su do­ma­ći iz­daj­ni­ci i sa­rad­ni­ci oku­pa­to­ra? Gdje su ti vu­ko­vi, ti­gro­vi, la­vo­vi, ili ka­ko već?

Imao sam osje­ćaj da se sa­mo če­ka­lo da ne­ki opo­zi­ci­o­ni pr­vak tvit­ne ili po­stu­je na Fej­sbu­ku ne­što što bi mo­glo bi­ti pro­tu­ma­če­no kao oma­lo­va­ža­nje te­ko­vi­na 21. ma­ja, pa da se na­pra­vi at­mos­fe­ra lin­ča. I do­bi­je kri­vac za to što ži­vi­mo u ova­kvoj ži­vot­noj sre­di­ni. I za to što još ni­je­smo u NA­TO.

Na sre­ću ili na­ža­lost, ne znam, do to­ga ni­je do­šlo. Ali, do­šlo je do to­ga da se ipak na­sta­vi­lo s te­žnjom da se po­kva­re od­no­si sa ,,maj­kom” Ru­si­jom. Zbog ko­je smo ne­kad gi­nu­li, pla­ka­li… Ob­ja­vi­li rat Ja­pa­nu! Sla­li bra­ću i kom­ši­je na pre­va­spi­ta­va­nje na Go­li otok…

Mo­žda je pre­kid utak­mi­ce Cr­na Go­ra – Ru­si­ja za­pra­vo po­če­tak dru­ga­či­jeg, kon­kret­ni­jeg, mo­de­la ko­mu­ni­ka­ci­o­ne stra­te­gi­je za po­ve­ća­nje za­lju­blje­no­sti gra­đa­na u baj­ku o NA­TO kao ga­ran­tu bez­bjed­no­sti, bla­go­sta­nja i vje­či­tog mi­ra?

Ako je ta­ko on­da je mi­ni­star po­li­ci­je za­slu­žio una­pre­đe­nje. U pr­vog pot­pred­sjed­ni­ka/

Prav­da za fud­bal.