Пљеваљски сос

Вишедеценијски и изражени еколошки проблеми у Пљевљима неспорно проузрокују штетне ефекте по здравље људи и квалитет животне средине. Сигуран сам да сте ово чули или прочитали небројено пута и да сте примјетили да око тога и стручна и лаичка јавност, надлежне институције и организације цивилног друштва, па и све политичке партије, имају неподјељено мишљење.

Дефинитво постоји општи консензус и да током зимских, такозваних грејних мјесеци, нарочито присутан проблем постаје загађеност ваздуха. Ту већ постоје различита мишљења у вези доминантног узрока аерозагађења, нарочито када су у питању суспендоване честице, што нас уводи у простор за полемику и претпоставке пошто не постоје адекватна истраживања која би могла,на основу чињеница,дати утемељен одговор на то суштински важно питање.  Или прецизније заинтересована јавност нема увид у таква документа, која можда и постоје потхрањена у некој и нечијој закључаној фиоци. Ништа данас није немогуће. Нарочито не код оних који јавно раде тајне послове.

Топлификација урбаног дијела општине препозната је одавно као једино адекватно дугорочно рјешење за смањење концентрација средњих дневних вриједности PM10 честица, око чега се опет, макар јавно, слажу сви. Можда и ту има неких тајних мотиваили макар тајних преговора, али да не пређем у теорију завјере.

Још једна позната чињеница јесте да је та фамозна топлификација требала, морала, одавно бити реализована под пројектом изградње Термоелектране (ТЕ).

Разлог због чега се то није десило, тумачи се дијаметрално супротно. Док представници извршне власти, на челу са Премијером, очигледан неуспјех правдају економском кризом, распадом СФРЈ, потом СРЈугославије, па на крају државне заједнице Србије и Црне Горе, такозваним транзиционим периодом, неки од нас то виде као неспособност доносиоца одлука да заштите Уставом гарантовано право грађана Пљеваља на живот у здравој животној средини. Па ако хоћете и крунски доказ да заправо никада није постојала искрена намјера да се испоштује уставна одредница и јединствена развојна шанса – еколошка држава, а да је концепт одрживог развоја обесмишљен бесомучном експлоатацијом и немилосрдном девастацијом природних богатстава.

Управо зато данас је потпуно депласирана, па и контроверзна, теза како су изградња другог блока ТЕ Пљевља и топлификација ужег градског језгра нераскидиво повезане инвестиције и како сви који желе да се проблем аерозагађења сведе на најмању могућу мјеру, безрезервноподржавају такав пројекат.

Просто је невјероватно како се покушава скренути пажња са суштине проблема, а то је еколошка катастрофа, прави екоцид, који је одговорно тврдим доминантно последица људског дјеловања на основу погрешних процјена и неодговорних одлука, а знатно мање климатских и других, природних, специфичности микролокације.

Није ми јасно шта натјера неког ко се представља у јавности као одговоран и озбиљан човјек, да пристане на улогу бранитеља промашених политика и стратегија? Још мање како лична сујета јавних функционера може превагнути над професионалном етиком и елементарном културом?

Умјесто да се размотре конструктивне критике и иницијатива невладиних огранизација које се баве заштитом животне средине и дефинишу конкретне мјере за почетак процеса који ће довести до унапређења квалитета ваздуха, односно коначног циља – квалитетне животне средине, имали смо прилику да још једном пратимо покушај манипулације јавности и то од стране јавних функционера, како на државном, тако и на локалном нивоу,  који своје ограничене демократске капацитете, прикривају злонамјерним инсинуацијама на рачун оних који се усуде јавно довести у питање њихову способност да ефикасно врше повјерену функцију.

Тврдња коју ни ,,пас с маслом не би појео“ да је Влада Црне Горе током 2015. године, урадила много да грађани Пљеваља актуелну грејну сезону проведу боље у односу на прошлу зиму, када су по први пут у великом броју исказали незадовољство због израженог аерозагађења, понижавање је јавности.

Већ извјесни дебакл краткорочних мјера,замјене угља са пелетом и брикетима, само је један у низу доказа непостојања визије код најважнијих доносилаца одлука шта конкретноурадити на унапређењу катастрофалног стања квалитета ваздуха.

Изостанак видљивих резултата био је повод и за грађанску акцију S.O.S. за Пљевља, током које су неколико стотина еколошких активиста из цијеле Црне Горе, формирајући својим тијелима тај међународни сигнал за помоћ, још једном скренули пажњу домаће и међународне јавности на кршење Уставом гарантованих права.

Пљеваљски S.O.S. није конкуренција пљеваљском сиру, али очекујем да убрзо буде у Скупштини Црне Горе.

Не на менију у ресторану, већ на контролном саслушању одговорнима.

Posted in Некатегоризовано

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s