EU I NATO

Potpuno je prirodno da se krajem odnosno početkom godina analiziraju najznačajniji momenti i prave planovi kako poboljšati životnu sredinu u kojoj živimo i radimo.

Za odgovorne pojedince koji su uz to istaknuti u zajednici, to je čak i obaveza, jer upravo se na takvim stvarima zapravo i zasniva javno zastupanje.

Činjenica da su integracije bile u fokusu većine nas koji javnost pokušavamo zainteresovati za procese od kojih nesporno zavisi kvalitet života ne samo današnjih već i budući generacija, kojima će ostavljeno nasleđene olakštati ili otežati.

Iako nam se u poslednje vrijeme od (pre)plaćenih NATO lobista, kojih ima i među (ne)zavisnim medijima,  servira neutemeljena teorija sa su procesi pregovora sa Evropskom Unijom i članstvo u tom vojnom paktu zapravo neraskidivo povezani, jasno je da većina građana Crne Gore, pa i onih mlađih, nije spremna prihvatiti takvu politiku ucjene.

Utisak koji sam stekao tokom dosadašnje agresivne NATO kampanje, koja u suštini i oslikava o kakvoj je  organizaciji riječ, jeste da bez obzira na visinu potrošenih sredstava, iz budžeta i stranih donacija, građanima Crne Gore nije lako nametnuti jedan takav dominantno vojni savez.

Za razliku od toga proces ulaska u Evropsku uniju još uvijek nailazi na većinsku podršku javnosti, bez obzira na ne male izazove sa kojima se nosi ova međunarodna zajednica.

Nijesam od onih koji olako prihvataju ili odbacuju analize, a na moje mišljenje veliki uticaj ima direktna komunikacija i lično iskustvo.

Upravo zato i želim u ovom trenutku ukazati da će u skladu sa dinamikom pregovora sa EU biti sve više onih koji će kod sebe prepoznavati euroskepticizam, jer ono što ćemo morati ostvariti da bi uspješno završili cijeli proces zadiraće i u privatne interese, pa čak i nekih običnih ljudi kojima se uobičajene djelatnosti ne čine kao nešto neprihvatljivo, a što će se vremenom ispostaviti kao takvo.

Iako mi dva pomenuta procesa nijesu ni približno slična, pa čak imam i dijametralno suprotan stav o njima, što je imajući u vidu da se profesionalno bavim ekološkim aktivizmom i potpuno očekivano, mada kod nas neki bivši ekolozi i mirotvorci postaše glasnogovornici vojnog pakta, prepoznajem važnost adekvatnog informisanja javnosti i to na bazi argumenata a ne neutemeljinih tvrdnji poput one da će ulazak u NATO unaprijediti ekologiju.

Takav pristup je potreban i prilikom realizacije velikih infrastrukturnih projekata, a naročito energetskih objekata poput II bloka Termoelektrane Pljevlja. I tu smo u poslednje vrijeme primjetili sličnu praksu pokušaja manipulacije javnosti kroz tezu da će izgradnja II bloka TE unaprijediti kvalitet vazduha u najugroženijoj životnoj sredini u Crnoj Gori. To što i sama činjenica da klimatski faktori pljevaljske kotline, ukazuju da se u takvim sredinama ne bi trebalo dodatno ugrožavati kvalitet vazduha, nekako prolazi nezapaženo, utiče itekako i na stav javnosti.

Sve ovo nam samo govori da kada donosioci odluka na najvećem nivou odluče nešto, agrumenti su nepotrebni, pa čak i nepoželjni.

Pošto u Ustavu Crne Gore piše da smo građanska, demokratska, ekološka država, zasnovana na vladavini prava, potpuno bi logično bilo da prilikom donošenja važnih odluka kakve su i pridruživanja međunardnim zajednicama i vojnim savezima, ali i javne politike i strategije, argumenti budu presudni.

Da bi se to i desilo potrebno je pravovremeno informisati javnost i omogućiti i stučnoj i laičkoj javnosti da učestvuje u procesu donošenja odluka i suštinski utiče na krajnji ishod.

Iako nekada stičemo utisak da naše mišljenje nije toliko bitno i da pojedinac ne može uticati na dešavanja, naročito ne na javne politike i slične ,,igre“ na visokom nivou, trebali bi mnogo više koristiti garantovana prava i umjesto u uskim krugovima, iznositi svoje stavove na javnim raspravama.

Sama činjenica da smo kao građani odgovorni i za kvalitet života i životne sredine, zapravo nas obavezuje da tek tako ne gutamo ono što nam se servira. Čovjek je misaono biće i iako urbani stres svakako utiče i na moć prosuđivanja, ne bi smjeli ostati nezainteresovani ni za praćenje EU integracija, ni NATO-a, ni projekata iz domena energetike kakvi su Termoelektrana Pljevlja ili jednosmjerni prekomorski kabl.

Crna Gora ima razvojne potencijale, ali da bi ih valorizovali na pravilan način potrebno je započeti još jedan integracijski proces. I to onaj najbitniji, pomirenje sa prirodom koju smo prethodnih više od dvije decenije od kad smo se proglasili ekološkom državom nemilosrdno devastirali.

Iskreno, vjerujem da će narednih nekoliko godina odlučiti o budućnosti najhumanije moguće ideje ekološke države.

Nadam se da to neće proći mimo nas.

U suprotnom siva nam je perspektiva.

Posted in Dan

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s